Бројање Дана: Цолкин

У Духовном Календару, бројање дана врши се другачије у односу на календаре који су развијани у другим крајевима света. У овом календару дани се броје на два начина. Бројеви од 1 до 13 (слика испод) сачињавају тринаестодневно бројање или "тринаесноћницу" (српски и енглески језик немају своју реч за то али зато Шпански има: трецена). Паралелно са овим, сваком дану  у календару је додељен и један од двадесет различитих знакова који се увек рачунају према специфичном редоследу, који резултира у двадесетодневном циклусу којег су Маје називале уинал. Ова два бројања, трецена и уинал, теку заједно, тако да је сваки дан окарактерисан и са бројем и са знаком. Уобичајени начин за илустрацију Цолкина јесу два зупчаника, од којих један има тринаест бројних а други двадесет дневних ознака, и обадва се окрећу за по један зубац дневно, производећи тако нову комбинацију (слика доле).

Пошто је сваки дан окарактерисан и са бројем и са знаком, 13x20=260 различитих комбинација бива генерисано у његовом поретку. Први дан је 1 Алигатор, други је 2 Ветар, потом 3 Ноћ, 4 Гуштер, 5 Змија, 6 Смрт, 7 Јелен, 8 Зец, 9 Вода, 10 Пас, 11 Мајмум, 12 Пут, 13 Трава, и потом уместо 14 иде 1 Јагуар, јер тринаест бројева започињу нови круг. Свака од ових комбинација бројева и глифова јавља се опет на сваких 260 дана. Дијаграм ових 260 комбинација тринаестодневног бројања и двадесет дневних знакова, који је приказан на слици горе, Мексиканоси спомињу као тоналпохуали док су га јукатечке Маје називале цолкин. Међу данашњим Мајама он се и даље сматра за Духовни Календар који одсликава божанску креацију која се непрекидно одвија.

 

Иако су Маје и Мексиканоси користили различите знакове за дане и имали различита имена за њих, њихова значења су у суштини била истоветна. Дан који је био 4 Маник код јукатечких Маја, био је 4 Мацатл међу Мексиканосима, али би на језицима обеју култура имао значење 4 Јелен. Веровало се да данима владају различита божанства или "енергије", и стога су их симболизовали различити глифови. Сваки дан имао је различиту енергију или свог Господара Дана, и широм региона је, уз одређене варијације, постојао договор у вези са овим.
Због чега су древни Мексиканци мерили време баш на овај начин? Зашто су Маје,  насупрот притиску да се повинују грегоријанском календару, одржале овај календар у животу све до данашњих дана? И због чега је овај календар сматран за духовни? Овај блог тежи да одговори на сва ова питања. Време и мерење времена представљају слепе мрље у нашој модерној култури, тако да ће се предложени одговори многима чинити изненађујућим. Испочетка, већина људи вероватно неће мислити да је битно то да ли дане броје користећи недеље од седам дана комбиноване са месецом од двадесет осам, тридесет или тридест један дан, као што је то случај са грегоријанским календаром, или пак помоћу тринаест дана и двадесет глифова, као што је случај са Духовним Календаром. Али се надам да ће читаоци схватити да је то заиста важна разлика, и да начин на који бројимо дане апсолутно има утицаја на наш поглед на свет. У својој суштини, он на дубок начин утиче на наше идеје о томе шта заправо значи бити људским бићем.
Одакле да почнемо? Од броја тринаест!

Повратак Светог Календара

Скоро сви који су проучавали древне цивилизације Средње Америке се слажу да пут ка разумевању њихове космологије - начина на који су ови људи посматрали свет - води кроз њихов календар. Маје су очигледно биле народ који је развио најнапреднији систем календара. Све до слома Мексиканоса (Астека), народи читавог региона, који је залазио и у данашње САД, су користили језгро овог система календара, 260-одневни Духовни Календар. Пре доласка Шпанаца, читав регион био је духовно синхронизован захваљујући коришћењу тог истог календара.

Могло би изгледати чудно да календар може бити толико важан. Већина би помислила да је избор календара прилично произвољна ствар и да то има мало утицаја на поимање живота у оквиру цивилизације. Али можда је баш због тога што избор календара изгледа тако небитан, као некаква конвенција, то постало слепа мрља у нашој свести. Грегоријански календар, којег је 1582-е године установио Папа Грегор и који је данас у употреби широм света, узет је здраво за готово па се чини да постоји мало разлога због којих би га требало заменити или допунити.

Али шта ако овај календар врши подмуклу индоктринацију које већина људи уопште није ни свесна, и шта уколико поткрепљује поглед на свет који је неистинит? Постови у овом блогу су, једним делом, написани да би бацили светло на ову индоктринацију као и да би представили прави Духовни Календар као алтернативу. Он се, као алтернатива погледу на свет који нам је наметнут кроз грегоријански календар, сада поново подиже из пепела. Овај Духовни Календар представља шифру за откључавање Универзума Светог Времена древних Маја.

Да би ствари учинили горим, календар Маја, је нашироко и надугачко, погрешно интерпретиран у службеним туристичким водичима  и уџбеницима. Типичан пример су стандардне књиге у којима је акценат стављен на напредак који су древне Маје оствариле у наукама попут астрономије и математике. Иако је ово можда истина, то је скоро потпуно ирелевантно и само по себи не би представљало ваљан разлог за оживљавање календара Маја. Након свега, астрономска мерења која изводе данашњи научници много су тачнија од оних које су вршиле Маје, а уколико је једино астрономија у то време била важна, онда не би постојао никакав разлог за нас да се дубље заинтересујемо за њихову културу. Оно што је важно за данашњи свет није астрономски  већ духовни аспект календара Маја. У не-астрономским календарима који су засновани на духовности, тун-у (360-одневном периоду) и цолкин-у (260-одневном периоду), налази се истински и непроцењиви допринос који су Маје пружиле модерном човечанству.

Цолкин, што на језику јукатечких Маја значи "бројање дана", познат је и као Духовни Календар. У Гватемали, народ Квиче-Маја је календар задржао у непромењеном облику  током периода од 2.500 година, и све то захваљујући марљивом одржавању календара од стране такозваних "чувара дана", мушкараца и жена који су завештани посебно одговорни за пажљиво праћење дана. Упоређивањем датума на  старим стелама, археолози су били у могућности да утврде да ниједан једини дан током периода од 2.500 година није био загубљен.

Календар Маја је и даље у употреби. У протекле две деценије, занимање за календар Маја је у порасту широм света, и рад на његовој реконструкцији и развијању истински духовне календарске мапе будућности човечанства је почео. Ово оживљавање се догађа углавном међу истраживачима, који су за своју полазну тачку узели гледиште Маја, које је ближе истини него што је то његова модерна верзија. Оно се данас дешава и међу самим Мајама, тако да многи од њих своје потомство подучавају старим обичајима. У самој сржи тог учења налази се Духовни Календар.

Историјa Мајa

Важно је да будемо свесни тога да је у Америци првобитно (пре доласка Европљана) постојао шири заједнички оквир, пошто је ова цивилизација често описивана као мноштво мање или више изолованих племена. Важно је, исто тако, и да разумемо централно место које је Мезоамерика имала у том оквиру. Мексико чак и данас има популацију староседеоца  која је десет пута већа од оне која живи у САД-у. Дакле уколико се овај блог буде фокусирао углавном на науку и на календар Маја, онда је то из разлога што их сматрам  најегзактнијим и најјасније артикулисаним изразима погледа на свет, чији су важни видови били у употреби на читавом континенту.

Пре описивања календарског система Маја, изложићу веома кратку историју људи који су га развили. Успон културе Маја догодио се током првог миленијума после Христа и обухватао је око 5 милиона људи насељених у градовима-државама у области данашњег јужног Мексика, Гватемале и Белизеа. У оквиру ове области, полуострво Јукатан на северу представља у географском смислу веома равну низијску област, док  су Чиапас и Гватемала области џунгле које су делимично лоциране у планинама. Најважнија храна су кукуруз, пасуљ и халапењо; а узгајају се и каучук, кафа и кокоси.

Поред њихове уметности и архитектуре, посебно у областима пирамида као што су Паленке, Тикал, Копан и Чичен-Ица, класичне Маје су најпознатије по својим астрономским запажањима и по знању из математике. Маје су биле први народ на земљи који је у употребу увео број 0, и очигледно су билe најнапреднији астрономи и математичари свога доба.

Током година, настале су многобројне шпекулације у вези са пореклом Маја, које су на различитим местима приказиване као да су једно од изгубљених племена Израела или да пореклом воде из Кине или са Атлантиде. Овакав начин размишљања  је продужетак става Шпанских колонизатора, који нису могли ни да замисле да су баш Маје - људи који су и даље насељавали ту област, ти који су изградили велике градове-храмове у џунглама. У скорашње време, међутим, проучавање древних Маја ушло je у нову фазу. Сада је могуће прочитати већину њихових симбола угравираних на потпорним гредама и на стелама, јер је постало очигледно да њихов језик представља рани облик језика који се још увек користе у тој области.

Мапа области насељених Мајама

Као што је поменуто, познато је да су само четири писана кодекса Маја из претколумбовског периода преживела влажност џунгле и ревност мисионара. Али неке од књига које су написане након доласка Шпанаца, попут књига Чилам Балам (књиге Јагуара пророка) и Попол Ву, такође су нам прибавиле информације о древној митологији и космологији Маја. Књиге Чилам Балам су пророчке књиге; Попол Ву је описиван као "Библија" Маја, укључујући и креацијску причу о Херојима Близанцима Хунахпу-у и Ексбаланке-у који су надмудрили господаре смрти.

Из ових извора сазнали смо да су Маје веровале у живот после смрти и у поновно рађање душе. Живот је доживљаван као циклус рађања, смрти и поновног рађања, а приношење жртве је представљало важан аспект стварања новог живота. Маје су имале дуалистичку религију која је била усредсређена на борбу између добра и зла, и укључивала је добре и зле богове. Примери за богове Маја су Чак, бог кише; Јум Какс, бог кукуруза; и Кукулкан - пернати змај, они су виђени су као иницијатори многих аспеката људске егзистенције. У свим својим подухватима, Маје су имале интеракцију са боговима.

Током такозваног класичног периода, у периоду између 200-е и 900-е године нове ере,  различитим градовима-државама владале су династичке лозе ахауоб-а (краљева а уједно и челних људи у шаманским обредима), који су у очима њиховог народа представљали отелотворење космоса. Задаци ових шамана-краљева укључивали су јавна ритуална приношења сопствене крви на жртву, на различитим пирамидама, чиме су евоцирали стање уније са боговима и примали идеје водиље у облику визијa. Мноштво информација о животу древних Маја, или макар њихових краљева, доступне су са стела и потпорних греда на којима су описивани ритуали или глорификовани победници у династичким борбама или ратовима. Многе од тих стела обележавају и прелазе из једног временског циклуса у други,  што су били догађаји од важности за религијске ритуале.

Стела

У технолошком смислу међутим, Маје никада нису изашле из каменог доба. На пример,  изгледа да уопште нису употребљавале точак, осим на играчкама. Међутим, у погледу архитектонског стила и уметности, средишта Маја испољавају велике и импресивне разноликости: Тикал је масиван, сматра се да је на свом врхунцу обухватао неких двадесет хиљада грађевина, а многе од њих су пирамиде које су у то доба биле фарбане у црвено. Јукатек центри Чичен-Ице, Уксмал, Едзна и Мајапан били су отвореније постављени. Паленке, са својом палатом и мноштвом малих храмова, скоро у кинеском стилу, је узбудљиво и магично место, лоцирано на обронку џунгле, са погледом на равницу.
Пирамиде Маја су понекад подизане у складу са астрономским догађањима попут изласка Плејада или пролећне равнодневнице - као што је случај чувене Пирамиде Кукулкан у Чичен-Ици. Од велике симболичке важности је то да је велика већина централних пирамида, попут пирамиде Кукулкан, Храма Записа у Паленкеу, Велике Пирамиде у Уксмалу и Пирамиде Јагуара у Тикалу - највише пирамиде у Америци, са висином од 44 метра изнад нивоа тла - саграђено на девет нивоа. Ове терасасте грађевине приказују Девет Доњих Светова који изграђују космос.
Између 800-те и 830-те године нове ере, Маје су напустиле скоро све њихове градове-државе у Гватемали и Чиапасу. Овај догађај није наступио свуда истовремено; током периода од око тридесет година, градови-државе, који су вековима били насељени, су један за другим престајали да подижу споменике-записе и очигледно су бивали напуштени. Отприлике у исто време, међутим, нова култура Маја, позиционирана на локацији Чичен-Ице, појавила се на северном полуострву Јукатан. Ову културу углавном називамо пост-класичном.
Пост-класична култура је изгледа у мањој мери истицала улогу шамана-краљева а уместо тога, нагласак је ставила на култ Кукулкана, Пернатог Змаја, боље познатијег по његовом астечком имену Кецалкоатл. Међутим, и ова култура се завршила (због разлога који нису лако разумљиви са становишта традиционалног историјског истраживања) , и око 1200-те године нове ере, Чичен-Ица је очигледно била напуштена. Каснији потомци класичних и пост-класичних Маја су потом имали свој први контакт са Европљанима у форми четвртог Колумбовог путовања 1504-е године. Уследило је шпанско освајање астечког царства 1521-е године, након чега су Маје биле изложене серији инвазија које су почеле Кортезовом експедицијом у Хондурас 1525-е године, и наставиле се све до пада последњег независног царства 1697-е године.
Данашње Маје су на многе начине преносиле традицију из класичног периода своје цивилизације, мада је током времена добар део те традиције био модификован под утицајем Европљана и Хришћанства. Лакандон група још увек живи традиционалним начином живота у кишним шумама Чиапаса, и приноси жртве неколицини древних богова, на местима древних храмова. Током неколико протеклих деценија, становништво Маја у Гватемали претрпело је интензивну репресију од стране неколико војних режима, која је уследила након државног удара против тадашњег председника Гватемале Јакобо Арбенза 1954-е године, при чему је убијено на десетине хиљада Маја.

Деветоспратна пирамида Јагуара у Тикалу

 

1. Наслеђе Маја

Америка Староседеоца

Приликом првог упознавања, митови, легенде и космолошке идеје присутне код народа Западне Хемисфере могу изгледати збуњујуће. Маје и Астеци су описивали универзум који се састоји од Тринаест Небеса и Девет Подземних Светова за који ми, са нашим модерним схватањем, сматрамо да је тежак за разумевање. Прва реакција код многих људи је да такве идеје доживљавају као сујеверје, као и то да оне припадају пред-научном погледу на свет који је био присутан код људи који нису ни знали за нешто боље.  Ипак, Маје не престају да нас фасцинирају. Дубоко у себи, многи од нас имају интуитивни осећај да су ови људи поседовали много дубљу мудрост од оне која је присутна у нашој модерној цивилизацији. С времена на време, древне Маје привлаче нашу пажњу, а вероватно ће тако и наставити све док не научимо оно што има да се научи од њих. Великој већини људи, међутим, недостаје одговарајућа припрема да би разумели поглед на свет древних Америчких Староседелаца и зато им је поглед усмерен у правцу који не доприноси никаквом разумевању.
Како онда да се припремимо да би усвојили знања древних Америчких Староседеоца? Одговор је једноставан, проучавањем Духовног Календара, Цолкин-а. Духовни Календар представља главни улаз ка мисаоном процесу напредних цивилизација које су постојале у Западном Свету пре доласка Европљана. Поновним оживљавањем календара Маја, након вековног угњетавања домаћег становништва, у могућности смо да обновимо део космичке слагалице којим су нас снабдели Амерички Староседеоци. Духовни Календар нам испоручује кључ за уједињење разно-разних погледа на свет, о томе шта данас значи бити људским бићем, и пружа нам и оруђе за усклађивање наше  интуиције са нашом индивидуалном и космичком сврхом.
У древна времена, читав регион који се простирао од северног Мексика па све до Хондураса, формирао је јединствени културни контекст који археолози обично називају Мезоамерика (Средња Америка). Иако су Маје, Запотеци, Микстеци, Толтеци, Теотихуаканоси а касније и Мексиканоси (боље познатији као Астеци), у политичком смислу углавном били раздвојени, уметнички и други утицаји су се ширили свуда по овом региону. Контакти кроз трговину и друго били су интензивни, а све ове културе биле су међусобно повезане. Унутар ове Мезоамеричке цивилизације, људи су изгледа били поприлично свесни пограничних области, посебно између Кариба и Северне Америке - тада називаних Острвом Корњача - и Јужне Америке.
Шта представља наслеђе ове древне цивилизације? Какво знање су модерни људи наследили од ње? Чини се никакво, а само неколицина би устврдила да је било који делић знања америчких урођеника од суштинске важности за наше тренутно разумевање света. Упркос томе што нам је познато дубоко поштовање које су амерички урођеници осећали за природу, и даље нам недостају оруђа за поновно постизање њиховог јединства са свим живим стварима. Чак и у самом Мексику, где сада живи скоро половина укупне светске популације Америчких Староседеоца, древно духовно знање је мало познато.
Зашто је то тако? Најдиректније објашњење за то, представља скоро потпуно уништење  становништва америчких староседеоца и њихове културе. Када се, на пример, шпански конквистадор Хернан Кортез, на Велики Петак 1519-е године искрцао на источну обалу Мексика, укупна популација Средње Америке била је процењена на 25 милиона људи; век касније пала је на око 1 милион. Чак и уколико је ово бројчано слабљење само делимично било резултатом непосредних крвопролића, а примарно било проузроковано болестима  које су донели нападачи, исход је био исти: цивилизација је била уништена.

    

Инвазија је значила и уништење културе. Шпански бискупи су спалили све књиге Маја које су успели да пронађу, књиге преко којих је једина цивилизација која је у Западној Хемисфери користила писмо, и преносила мноштво најнапреднијих израза своје културе. Данас су опстале само четири ове књиге. Оне су избегле уништење само зато што су биле послате у Европу у веома раном периоду; али су се у тамошњим библиотекама појавиле много касније. Све четири преживеле књиге Маја су календари (слика испод).

Али спаљивање књига било је само највидљивији начин на који је уништена древна цивилизација. Конквистадори и фратри су забранили све облике традиционалне религије и старог начина живота. У многим областима, попут Гватемале, прогањање Маја се наставило и све до данашњих дана, а већи део традиционалног учења преношен је тајним путем. Под оваквим околностима, не изненађује то што је само мањи део знања који су поседовали староседеоци постало познато и што већина људи уопште ни не зна да оно постоји.  Данас већина људи узима ствари здраво за готово сматрајући да би, уколико су древне Маје имале икакво знање које је од значаја за савремени свет, оно већ до сада било познато. Али да ли је то у суштини истина? Да ли би данашњи археолози и антрополози стварно могли да препознају шта има а шта нема вредност? Рекао бих да не би. Научници са данашњих универзитета модерну науку сматрају за норму а напредак цивилизације Америчких Староседеоца процењују према модерним стандардима. Уколико желимо да препознамо истинску вредност науке Америчких Староседеоца, морамо да урадимо обрнутo: морамо да проценимо квалитет модерног знања користећи древно знање као стандард. Само са те полазне тачке ћемо моћи да схватимо да је човечанство изгубило приступ незаменљивом делу његовог древног наслеђа, наслеђа које је или било извитоперено, или не схваћено. Сам недостатак увида у знање Америчких Староседеоца створио је глобалну неуравнотеженост. Половина света била је блокирана. Данашња глобална култура се често назива Западном, али прави Западни утицај на глобалну културу, његово оригинално старовремено размишљање је изостављено. Ова глобална неравнотежа довела је до општег недостатка разумевања животне сврхе и онога што значи бити људским бићем. Обележавање глобалне културе "Западном",  учинило нас је слепим за чињеницу да изворно Западна тачка гледишта представља део слагалице који нам је преко потребан. Тај део нам је потребан да би смо били у могућности да одредимо  оквир за холистичко схватањe света, док у одсуству тог дела дозвољавамо себи да будемо заведени лажним погледом на свет.
Из тог разлога, знање о древним самониклим цивилизацијама нећу представљати као ствар прошлости. Овај блог не гледа на знање древних средње-американаца као на некакву необичност којом ћемо повлађивати нашим фантазијама или као разлог да се бавимо неразрешеним мистеријама. Уместо тога, његова сврха је да покаже да су они били у праву а да ми нисмо, макар кад је у питању целокупна слика. Овај блог тврди да древно знање представља знање за будућност, знање које цементира истину за коју се свет мора пробудити.

Увод

Календар Маја мноштво својих порука дели са другим духовним традицијама: "Сви смо једно", "Живот има сврху", и "Бог је љубав". Ипак, не би требало превидети да он исто тако преноси и јединствену поруку: "Постоји крајњи рок за установљење златног доба просвећености на "крају времена", и потребно је да у том процесу сви учествујемо као ко-аутори. То је критична порука коју носи календар Маја, и њу је потребно апсорбовати. Мноштво изобличавања и погрешних схватања, као и уобичајени скептицизам према пророчанствима уопште, су, макар до сада, спречавали многе људе да у потпуности препознају божији временски план.
Једно од типично погрешних тумачења је да је календар Маја интересантан само онима којима је култура Маја привлачна. Наравно да су древне Маје били први људи који су развили и проучавали календар који ће бити описан у овом блогу, и за то им је потребно одати признање. Ипак, данашње интересовање антрополога за древне културе тешко да представља веома убедљив аргумент за проучавање календара Маја, извора пророчанстава који се тиче сваког припадника наше врсте. Календар Маја преноси универзалну истину која је вероватно много важнија тема за проучавање у данашњој глобалној заједници, него што је Мајама икад била. Садашњи блог Календар Маја и Трансформација Свести, резултат је мог рада на екстраховању ове универзалне истине из система календара древних Маја, као и њеног представљања на начин који је разумљив модерном човеку. Надам се да ћу кроз тај процес показати да календар уз то осветљава и многе друге религијске и филозофске традиције које су се појавиле на нашој планети.
Календар Маја представља пророчку традицију. Прорицање, или способност прављења предвиђања у вези будућности, је уметност на коју се гледало веома другачије у различитим кварталима или временима. Астрологија, кабала, нумерологија и тарот су примери божанских алатки које су се - или то још увек јесу - користиле широм света од стране обичних људи али и владара. За тумачења Нострадамуса и Едгара Кејсија, Књигу Откровења, криптограме описане у библијском коду и пророчанство Хопи индијанаца се сматрало да су пророчански по свом садржају, а бесконачне интерпретације су наговештавале откриће њихових скривених порука. За већи део ових извора се не може недвосмислено рећи да је истинит. Недостатак хронологије чини немогућом процену тога да ли су пророчанства изнешена у њима дословце тачна или су просто накнадна увиђања интерпретатора.
Хронологија календара Маја је, насупрот томе, недвосмислено истинита а по својој природи не представља хокус-покус. Било-ко ко има приступ стандардној енциклопедији може да провери његову веродостојност користећи за то чињенице из биолошке и историјске еволуције. Стога би, мада је суштинска порука овог блога духовна, желео да охрабрим читаоца да размотри чињенице и логику изнесену у календару, као што би то учинио са било којом научном теоријом. Уобичајени критеријум за валидну научну теорију јесте то да се емпиријски може проверити, те да се најшири могући опсег појава објашњава на најједноставнији могући начин. Чим применимо хронологију Маја на историју човека, појављује се образац са израженим таласним обликом. Примери оваквих образаца који су представљени у овом блогу су "ветрови историје", појављивање религија, развитак писаног комуницирања и успони и падови светске економије. Ови примери јасно указују на то да живимо у свесном универзуму који поседује сопствену интелигенцију, и прецизно прати план према коме људи имају да еволуирају. Сада смо, према овом плану, достигли претпоследњи део Подземног Света (осми од девет основних временских циклуса према древним Мајама), што значи да ће судбина човечанства бити испуњена за мање од пет година. Ми заправо живимо у једанаестом сату божије креације!
Степен по ком се, у великој већини случајева, чињенице модерне науке и историјских истраживања директно поклапају са календаром Маја, заиста је задивљујући. Убеђен сам да ће многи читаоци закључити да је ово најважнији извор знања о космичком плану који је доступан људској врсти данас, што нас даље води до закључка да је ширење информација о календару Маја у његовој поузданој - то јест, емпиријски проверљивој - форми  неодложан задатак за све нас. Црквене књиге често понављају идеју да постоји мноштво различитих стаза, и то да ниједна стаза није исправна за све људе. Мада је ово истинито, превише ретко се схвата да је то истинито само са уско индивидуалистичког гледишта. Једини разлог због којег уопште и има било каквих "стаза" јесте постојање космичког временског плана који управља еволуцијом свести и који нам даје подстрек да еволуирамо на нашим стазама ка заједничкој судбини. Уколико наше индивидуалне стазе не бивају виђене унутар опсежнијег контекста овог плана, оне у потпуности изгубе свој смисао. Ми смо данас, као врста, суочени са изазовом прилагођивања наших индивидуалних стаза оквирима овог већег плана, и то тако  да будемо у могућности да испоштујемо временски рок који je одређен за то. Календар Маја је стога, од највећег степена важности за све нас.

Оваква ситуација духовне трагаоце ставља пред избор. Можемо да наставимо са коришћењем календара који су у својој основи астрономски, и  наставићемо да,  уколико будемо тако урадили, на историју гледамо као на низ случајних и хаотичних исхода. Као алтернатива, можемо да почнемо са коришћењем традиционалног календара Маја, постанемо свесни контура космичког плана, те да се усагласимо са еволуцијом свести који тај план носи. Важна последица тока ове еволуције је та да идеја о "непроменљивој" људској природи нема никакво упориште у стварности. Разлике у свести међу људима који живе у различитим Подземним Световима су стварне, и свест људи данас није иста као што је била свест древних Маја. Нити је данашња свест идентична свести Универзалног Људског Бића у надолазећем златном добу. Има наде за човечанство, не због тога што ћемо сви ми изненада изабрати да се променимо на боље, већ због тога што је свест човечанства подвргнута космичком плану који не може бити изманипулисан. Бити укључен у овај план кроз коришћење календара Маја, ће даље убрзавати његово испуњење и на индивидуалном и на колективном нивоу.

Штавише, промена јин/јанг поларитета овога плана објашњавају због чега се на свет гледало другачије не само у различитим ерама, већ и у различитим деловима света. Садашње време представља добар пример за последњу тврдњу. У време кад су ове речи настајале, то јест у седмом уинал-у (двадесетодневном циклусу) петог тун-а Галактичког Подземног Света, изгледало је да Запад поново има успеха у једној од његових војних кампања против исламске нације Истока, Ирака, где је оборен режим Садама Хусеина. Природно је преиспитати разлоге за овај рат. Мејнстрим медији су у наметљивом маниру износили површне одговоре: САД су желеле да се реше окрутног режима који је можда поседовао оружје за масовно уништење; или су, као алтернативу томе,  САД желеле да преузму контролу над ирачким нафтним ресурсима. Али овакви одговори су  давани у оквирима владајуће свести и за последицу имају то да су веома кратковиди.

Претпоставимо уместо тога да је појава промене односа између Старог и Новог Света (у географском смислу) уопште није у функцији различитих гледишта на рат у Ираку. Претпоставимо да је та велика промена нешто што је и требало да се догоди због промене унутар свести која је, према унапред утврђеном распореду, требала да се деси на глобалном нивоу. Из тог разлога, овај рат, дешавајући се у оквирима онога што сам назвао Трећим Даном Галактичког Подземног Света, можда неће бити запамћен првенствено по војничкој храбрости једине Западне супер-силе. Оно што ће можда представљати дубљу последицу је то да је оборен систем међународног права. Занемаривање Савета Безбедности УН-а од стране Западне Коалиције за своју последицу има де факто колапс Уједињених Нација а чак и НАТО-а. Тешко је поверовати да ће Запад икада више бити у могућности да сакупи подршку за светски поредак којем стреми, осим кроз примену силе. 

У периоду који је претходио овом рату, видели смо супростављену тежњу која је од једнаке важности, глобални покрет за мир у размерама које су без преседана у новијој историји. Ово је одраз чињенице да многи људи у време приближавања златног доба све више живе у садашњем тренутку, и да нерадо запостављају његове плодове.

Да ли је све ово било могуће предвидети? Идеја о заоштравању сукоба између Старог и Новог Света прилично познато звучи онима који су упознати са пророчанством Хопи Индијанаца. Осим тога, читаоци блога Календар Маја, тешко да би били изенађени појавом расцепа између САД-а/Велике Британије и континенталног дела Европе. Као што ће бити објашњено у Календару Маја, период између 1992-е и 1999-е године био je један од најмирнијих периода у историји човечанства, док за период од почетка1999-е године па до данас важи да је период појачавања конфликата између Истока и Запада. У суштини, овај период сам описао као еру која се по хришћанској терминологији назива Апокалипса, чија Звер ће - парадоксално, можда - у примарном смислу настати од оних који су склони да пројектују зло на друге.

Постоји много више ствари које се могу научити из пророчанске науке о времену, а тичу се даљег развоја тренутног Подземног Света, и о тим стварима се опсежније дискутује у наредним поглављима овог блога. Овај осми и Галактички Подземни Свет је, на пример, насупрот периоду између 1992-е и 1999-е, обележен константним економским пропадањем, а постоје и разлози да очекујемо да свет више никада неће доживети период дуготрајног економског раста.

Заиста је могуће да кључ за разумевање тог пророчанства лежи у схватању да људско размишљање није нешто што се дешава "у" глави особе која је изолована од остатка космоса. Наша размишљања, а као последица тога и наше акције, се у великом делу развијају кроз резонансу са еволуирајућом космичком свешћу посредством планете Земље, чије су енергетске промене описане у календару Маја. Тако да смо сви ми "медији"; и искрено, барем све до сада, смо у веома ограниченом смислу били у могућности да независно размишљамо. Кроз нашу резонансу са Земљом смо сви, у мањој или већој мери, бивали марионете космичког плана. Нема стога ничега мистериозног у вези с чињеницом да је васколики развитак оваквог света лутака, у својој суштини предвидљив. Пророштво је, другим речима речено, у потпуности могуће, а разумевање образаца космичког плана представља веома важан задатак за све нас.

Велика вредност календара Маја је у томе што нам обезбеђује знање о енергијама које управљају еволуцијом. То је алатка која нам омогућава да се ускладимо са дешавањима. Иако смо га били несвесни, овакво вођство је људским бићима одувек било доступно, а тако ће и остати, све до завршетка космичког плана на дан 13 Ахау, 28-ог Октобра 2011-е. Ипак, за оне који желе да се помере од тога да буду лутке и уместо тога трагају за тим да постану свесни ко-аутори, овај блог чини могућим освешћивање енергија које покрећу еволуцију - свесности која није била у потпуности доступна још од дана древних Маја.

Традиционални календар Маја је сада опет оживео, а његови следбеници ће постати његови модерни тумачи. Мада од почетка овог блога за све ово читалац бива припреман са нешто основног знања које се тиче структуре и значења календара Маја, наредни део блога биће писан у облику водича за оно где је божији план намерио да нас одведе: у златно доба.