Важно је да будемо свесни тога да је у Америци првобитно (пре доласка Европљана) постојао шири заједнички оквир, пошто је ова цивилизација често описивана као мноштво мање или више изолованих племена. Важно је, исто тако, и да разумемо централно место које је Мезоамерика имала у том оквиру. Мексико чак и данас има популацију староседеоца која је десет пута већа од оне која живи у САД-у. Дакле уколико се овај блог буде фокусирао углавном на науку и на календар Маја, онда је то из разлога што их сматрам најегзактнијим и најјасније артикулисаним изразима погледа на свет, чији су важни видови били у употреби на читавом континенту.
Пре описивања календарског система Маја, изложићу веома кратку историју људи који су га развили. Успон културе Маја догодио се током првог миленијума после Христа и обухватао је око 5 милиона људи насељених у градовима-државама у области данашњег јужног Мексика, Гватемале и Белизеа. У оквиру ове области, полуострво Јукатан на северу представља у географском смислу веома равну низијску област, док су Чиапас и Гватемала области џунгле које су делимично лоциране у планинама. Најважнија храна су кукуруз, пасуљ и халапењо; а узгајају се и каучук, кафа и кокоси.
Поред њихове уметности и архитектуре, посебно у областима пирамида као што су Паленке, Тикал, Копан и Чичен-Ица, класичне Маје су најпознатије по својим астрономским запажањима и по знању из математике. Маје су биле први народ на земљи који је у употребу увео број 0, и очигледно су билe најнапреднији астрономи и математичари свога доба.
Током година, настале су многобројне шпекулације у вези са пореклом Маја, које су на различитим местима приказиване као да су једно од изгубљених племена Израела или да пореклом воде из Кине или са Атлантиде. Овакав начин размишљања је продужетак става Шпанских колонизатора, који нису могли ни да замисле да су баш Маје - људи који су и даље насељавали ту област, ти који су изградили велике градове-храмове у џунглама. У скорашње време, међутим, проучавање древних Маја ушло je у нову фазу. Сада је могуће прочитати већину њихових симбола угравираних на потпорним гредама и на стелама, јер је постало очигледно да њихов језик представља рани облик језика који се још увек користе у тој области.
Мапа области насељених Мајама
Као што је поменуто, познато је да су само четири писана кодекса Маја из претколумбовског периода преживела влажност џунгле и ревност мисионара. Али неке од књига које су написане након доласка Шпанаца, попут књига Чилам Балам (књиге Јагуара пророка) и Попол Ву, такође су нам прибавиле информације о древној митологији и космологији Маја. Књиге Чилам Балам су пророчке књиге; Попол Ву је описиван као "Библија" Маја, укључујући и креацијску причу о Херојима Близанцима Хунахпу-у и Ексбаланке-у који су надмудрили господаре смрти.
Из ових извора сазнали смо да су Маје веровале у живот после смрти и у поновно рађање душе. Живот је доживљаван као циклус рађања, смрти и поновног рађања, а приношење жртве је представљало важан аспект стварања новог живота. Маје су имале дуалистичку религију која је била усредсређена на борбу између добра и зла, и укључивала је добре и зле богове. Примери за богове Маја су Чак, бог кише; Јум Какс, бог кукуруза; и Кукулкан - пернати змај, они су виђени су као иницијатори многих аспеката људске егзистенције. У свим својим подухватима, Маје су имале интеракцију са боговима.
Током такозваног класичног периода, у периоду између 200-е и 900-е године нове ере, различитим градовима-државама владале су династичке лозе ахауоб-а (краљева а уједно и челних људи у шаманским обредима), који су у очима њиховог народа представљали отелотворење космоса. Задаци ових шамана-краљева укључивали су јавна ритуална приношења сопствене крви на жртву, на различитим пирамидама, чиме су евоцирали стање уније са боговима и примали идеје водиље у облику визијa. Мноштво информација о животу древних Маја, или макар њихових краљева, доступне су са стела и потпорних греда на којима су описивани ритуали или глорификовани победници у династичким борбама или ратовима. Многе од тих стела обележавају и прелазе из једног временског циклуса у други, што су били догађаји од важности за религијске ритуале.
У технолошком смислу међутим, Маје никада нису изашле из каменог доба. На пример, изгледа да уопште нису употребљавале точак, осим на играчкама. Међутим, у погледу архитектонског стила и уметности, средишта Маја испољавају велике и импресивне разноликости: Тикал је масиван, сматра се да је на свом врхунцу обухватао неких двадесет хиљада грађевина, а многе од њих су пирамиде које су у то доба биле фарбане у црвено. Јукатек центри Чичен-Ице, Уксмал, Едзна и Мајапан били су отвореније постављени. Паленке, са својом палатом и мноштвом малих храмова, скоро у кинеском стилу, је узбудљиво и магично место, лоцирано на обронку џунгле, са погледом на равницу.
Пирамиде Маја су понекад подизане у складу са астрономским догађањима попут изласка Плејада или пролећне равнодневнице - као што је случај чувене Пирамиде Кукулкан у Чичен-Ици. Од велике симболичке важности је то да је велика већина централних пирамида, попут пирамиде Кукулкан, Храма Записа у Паленкеу, Велике Пирамиде у Уксмалу и Пирамиде Јагуара у Тикалу - највише пирамиде у Америци, са висином од 44 метра изнад нивоа тла - саграђено на девет нивоа. Ове терасасте грађевине приказују Девет Доњих Светова који изграђују космос.
Између 800-те и 830-те године нове ере, Маје су напустиле скоро све њихове градове-државе у Гватемали и Чиапасу. Овај догађај није наступио свуда истовремено; током периода од око тридесет година, градови-државе, који су вековима били насељени, су један за другим престајали да подижу споменике-записе и очигледно су бивали напуштени. Отприлике у исто време, међутим, нова култура Маја, позиционирана на локацији Чичен-Ице, појавила се на северном полуострву Јукатан. Ову културу углавном називамо пост-класичном.
Пост-класична култура је изгледа у мањој мери истицала улогу шамана-краљева а уместо тога, нагласак је ставила на култ Кукулкана, Пернатог Змаја, боље познатијег по његовом астечком имену Кецалкоатл. Међутим, и ова култура се завршила (због разлога који нису лако разумљиви са становишта традиционалног историјског истраживања) , и око 1200-те године нове ере, Чичен-Ица је очигледно била напуштена. Каснији потомци класичних и пост-класичних Маја су потом имали свој први контакт са Европљанима у форми четвртог Колумбовог путовања 1504-е године. Уследило је шпанско освајање астечког царства 1521-е године, након чега су Маје биле изложене серији инвазија које су почеле Кортезовом експедицијом у Хондурас 1525-е године, и наставиле се све до пада последњег независног царства 1697-е године.
Данашње Маје су на многе начине преносиле традицију из класичног периода своје цивилизације, мада је током времена добар део те традиције био модификован под утицајем Европљана и Хришћанства. Лакандон група још увек живи традиционалним начином живота у кишним шумама Чиапаса, и приноси жртве неколицини древних богова, на местима древних храмова. Током неколико протеклих деценија, становништво Маја у Гватемали претрпело је интензивну репресију од стране неколико војних режима, која је уследила након државног удара против тадашњег председника Гватемале Јакобо Арбенза 1954-е године, при чему је убијено на десетине хиљада Маја.
Стела
У технолошком смислу међутим, Маје никада нису изашле из каменог доба. На пример, изгледа да уопште нису употребљавале точак, осим на играчкама. Међутим, у погледу архитектонског стила и уметности, средишта Маја испољавају велике и импресивне разноликости: Тикал је масиван, сматра се да је на свом врхунцу обухватао неких двадесет хиљада грађевина, а многе од њих су пирамиде које су у то доба биле фарбане у црвено. Јукатек центри Чичен-Ице, Уксмал, Едзна и Мајапан били су отвореније постављени. Паленке, са својом палатом и мноштвом малих храмова, скоро у кинеском стилу, је узбудљиво и магично место, лоцирано на обронку џунгле, са погледом на равницу.
Пирамиде Маја су понекад подизане у складу са астрономским догађањима попут изласка Плејада или пролећне равнодневнице - као што је случај чувене Пирамиде Кукулкан у Чичен-Ици. Од велике симболичке важности је то да је велика већина централних пирамида, попут пирамиде Кукулкан, Храма Записа у Паленкеу, Велике Пирамиде у Уксмалу и Пирамиде Јагуара у Тикалу - највише пирамиде у Америци, са висином од 44 метра изнад нивоа тла - саграђено на девет нивоа. Ове терасасте грађевине приказују Девет Доњих Светова који изграђују космос.
Између 800-те и 830-те године нове ере, Маје су напустиле скоро све њихове градове-државе у Гватемали и Чиапасу. Овај догађај није наступио свуда истовремено; током периода од око тридесет година, градови-државе, који су вековима били насељени, су један за другим престајали да подижу споменике-записе и очигледно су бивали напуштени. Отприлике у исто време, међутим, нова култура Маја, позиционирана на локацији Чичен-Ице, појавила се на северном полуострву Јукатан. Ову културу углавном називамо пост-класичном.
Пост-класична култура је изгледа у мањој мери истицала улогу шамана-краљева а уместо тога, нагласак је ставила на култ Кукулкана, Пернатог Змаја, боље познатијег по његовом астечком имену Кецалкоатл. Међутим, и ова култура се завршила (због разлога који нису лако разумљиви са становишта традиционалног историјског истраживања) , и око 1200-те године нове ере, Чичен-Ица је очигледно била напуштена. Каснији потомци класичних и пост-класичних Маја су потом имали свој први контакт са Европљанима у форми четвртог Колумбовог путовања 1504-е године. Уследило је шпанско освајање астечког царства 1521-е године, након чега су Маје биле изложене серији инвазија које су почеле Кортезовом експедицијом у Хондурас 1525-е године, и наставиле се све до пада последњег независног царства 1697-е године.
Данашње Маје су на многе начине преносиле традицију из класичног периода своје цивилизације, мада је током времена добар део те традиције био модификован под утицајем Европљана и Хришћанства. Лакандон група још увек живи традиционалним начином живота у кишним шумама Чиапаса, и приноси жртве неколицини древних богова, на местима древних храмова. Током неколико протеклих деценија, становништво Маја у Гватемали претрпело је интензивну репресију од стране неколико војних режима, која је уследила након државног удара против тадашњег председника Гватемале Јакобо Арбенза 1954-е године, при чему је убијено на десетине хиљада Маја.
Деветоспратна пирамида Јагуара у Тикалу
Нема коментара:
Постави коментар